Краљице моја

Гдје си данас краљице моја сњежна

Тражим те у смирај прохладног дана

Треба ми загрљај и рука њежна

На лицу топлота твојега длана

Тражим твој глас, твој смијех, твоје очи.

Твоју машту и моја сновиђења,

Вријеме ће у љубав да преточи,

Једва чекам дан новнога виђења.

Већ сам те смјестио у кутак срца

И чекам остварење наших снова

Осјећам и у теби љубав врца

Трпиш и прикриваш чежњивост душе

Јеси ли свјесна, времена су нова

Осјећања не смију да се гуше

сам сам под шатором

Сан у самоћи

самоћа ми прија

баш ме ноћас, неузнемирава ништа

напољу се чује оштри вјетар завија

распаљена ватра пуцкета са огњишта

ћутим ноћ у самоћи уживам у топлини

доспио сам у неко бестежинско стање

да није вјетра био бих сам у тишини

младост, здравље, страст и обећање.

када ми она однекуд дође у снове

изненада незвана сама, спонтано

скопала ме и стрпала у мисли нове

хтио сам да је привучем страствено

пламћела је као буктиња на сунцу

топлина је тињала у једрим њедрима

преливала се по врату и путеном лицу

жар врели је горио у пуним бедрима

двије дуње сазреле су бујне облине

присуством распаљује машту и страст

цијела је средиште животне топлине

лијеп стас, витко тијело и женствени глас

она је цвијет живота који на сунцу вене

заливаћу је,

нећу жалити зној за њен спас.

Да л' ћутат везан

Хтјели би да ме ставе у окове

они што ништа о мени не знају,

ограђују ме у своје торове 

одређују ми вјеру и нацију. 

Да л’ ћутат везан у пасје вериге? 

Ћутање је незаљечива казна,

не вриједи ништа ни прича празна, 

ни лајати се не може без бриге. 

Могу ли се бар пјесници спасити? 

Можда кад би перо било оштрије

а овако, као да их и није,

мало који се смије огласити. 

Њих нико баш ништа и не пита 

они се и онако праве луди

па их касније нешто, као чуди 

шта им други подмећу испод жита.

Критичка мисао већ не постоји

стручно мишљење нам не треба више

власт оцјењује како ко пише

све написано у дјела се броји.

Подобни се хвале и награђују

дижу на пиједестал поезије 

у злато окивају...величају.

а ових других као да и није.

О прецима

61.

palim svijeću~

da li to ptica pjeva

blizu na grani

ili duše predaka

sa neba se javljaju

62.

ovo je taj put

kojim đed ode u rat

i ne vrati se

još nije izbrisan trag

njegovih opanaka

63.

gdje god da stanem

idem po tragovima

svojih predaka

davno su naselili

ove naše dolove

64. 

u staroj šupi

uspomena na njega~

đedova kosa

uz nju vodijer i brus

zamišljam kako oštri

65

bilo je čigra

u ruci moje majke~

staro vreteno

sada u skrinji njenoj 

i ono se odmara

66.

u kući našoj

knjiga od osam slova

sjećanje na njih

na bijelom papiru

potpis Migo i Mara 

„У моменту“ (2017): збирка хаику поезије и других традиционалних форми јапанске поезије (попут танке). У овој књизи аутор показује изузетну способност да у неколико стихова и кроз строгу форму забиљжи тренутак, љепоту природе и пролазност живота. 

„Траг“ (2022): Књига савремене поезије чије је објављивање суфинансирало Министарство културе Црне Горе. Ова збирка представља заокрет ка слободном стиху, лишеном сувишне патетике и романтизма. 

Књижевна критика истиче неколико пресудних карактеристика у Делибашићевом пјесничком изразу: концизност и економија ријечи: Пјесник се води крилатицом „ријечима скучено, а мислима пространо“, успијевајући да са мало текста пренесе снажне етичке и естетске поруке.  Мисаона избрушеност: стихови су модерни, сажети и слојевити. Они често трагају за „златоносним зрном истине“ у свакодневном животу и историјском контексту поднебља са ког аутор потиче. 

Присуство у регионалним зборницима: његови песнички и хаику радови награђивани су и редовно објављивани у бројним књижевним часописима и зборницима широм бивше Југославије. 

 Вукосав Делибашић рођен је 1947. године у Трепчима, код Никшића, Црна Гора. У родном мјесту завршио је oсмогодишњу, а потом, на Цетињу, медицинску школу. Радни вијек провео је у никшићкој Општој болници. Стручни радови су му објављивани у медицинским часописима, а проза у књижевној периодици, штампаним и електронским медијима, поезија у разним зборницима широм региона. Награђиван је и похваљиван за поезију, као и за хаику. Укус камена је његова прва написана књига, а с обзиром да се након пензионисања интезвно бави писањем, рукописи су се пристизали, па овај објављује као шесту књигу. У међувремену је објавио три романа и двије књиге поезије. Први роман У вртлогу времена је аутобиографски. Рукопис другог Повратак из пакла. је 2022, г. овенчан наградом града Ниша, за коју се додјељује штампање књиге и плакета која носи име култног писца Славише Николина Живковића. Трећи роман Робиње је похваљен у Зворнику, од стране жирија, на Седмим књижевним сусретима. Објавио је збирку поезије Траг и књигу У моменту ~ хаику и друге форме јапанске поезије.

Вукосав Делибашић живи и ствара у Никшићу.