Fragmenti iz notesa nepoznatoga autora koji su nađeni na obalama Ženevskog jezera, nekim slučajem stigli su u moje ruke. Manuskript u lošem stanju, uredio sam u mojim mogućnostima. Nečitke stihove sam izostavio i ponegđe dodao i svoje. Sa takvim radnjama postao sam dijelom koautor ovog necjelovitog dramskog komada.
Zbilja ljudi, ova polovina,
od naroda, kud je zaćorila?
O jadu se od njih zabavismo;
sve bi dali za prestolno mjesto
da se popnu na željenu metu,
da vladaju makar dva tri dana.
(pjevuši)
Care, care,
pod tvoje se sleglo krilo
mnogo ljudi i junaka!
Care, care,
izvuka si Crnu Goru,
spasio je vječnog mraka.
Cena Gora!
Nek' je ima,
nek' je vječna,
lele njenim dušmanima!
____________________________
Što bi ovo s našim glavarima,
Te se od njih niko ne oglasi?
____________________________
Fukara se jako osilila.
O zlu rade i zlo stalno čine,
A nikoga da im na put stane
I da kaže ne može ovako!
I znaj dobro dobra biti neće
Kad brat izda brata i junaka!
Crna Gora sretnija bi bila
Da ga majka povijala nije!
____________________________
Crnogorce vezati u lance,
To je njima preče od ičega.
____________________________
Idejom su gadnom otrovani,
Sve se misle što će i kako će ,
Da podlože lonac da uzavre.
Fukara je odasvud navalila,
Nema kraja od sve Gore Crne ,
Gđe nemaju svojega čo'eka ,
Poklisara, žbira il' špijuna
Ili kakva vrla književnika ,
Što ne traži škatulu Pandore
E da bi je kako otvorio
Među naše gore znamenite
Da nestane narod crnogorski.
_____________________________
Dva svijeta što se ne podnose,
Pomirit' se ne mogu nikako!
_____________________________
Lovćen gora ne ima odmora,
Satana se na nju zaletio,
Da prekopa kosti Njegoševe,
Gadna ala na more zijeva,
Ne može se nikad napojiti,
Ne može se nikad zasititi.
____________________________
Čudne stoke što je izjargala,
Ovo niko još vidio nije!
____________________________
Tri su prsta na Lovćen pružili,
Dabogda im svaki sagorio,
Da se njima ne mogu krstiti!
____________________________
Ko je vitez i ko je naredan,
Ko se misli Crnogorcem zvati
U odbranu za junačke gore!
Ko je rđa nek rđà do kraja,
Neka čini što je njemu drago,
Rđa jednom - rđa dovijeka!
___________________________
Zalud kletve starca od Morače,
Zalud Vučko za Kosovom plače,
Zalud međed iz Sibira riče,
Zalud sve te izmišljene priče.
Zalud snovi o sinjemu moru,
Ne mogaše uzet’ Crnu Goru!
___________________________
Mislili su lavove da vežu
I naprave neku ravnotežu
Da ih svjetlost sa Ostroga grije,
Ali taj se još rodio nije
I neće se nikad ni roditi
Crnogorci slavu će dobiti!
___________________________
Otkako su zli sinovi naši
U manito kolo uskočili,
Zlu svakome i pakosti spremni,
Satanski se sastaju i druže,
Satanski se mole i likuju,
Crnoj Gori obrnuše leđa,
Svoje ostre pokazujuć' zube,
Ka' skotovi iz mračnih panjaga!
____________________________
Zločinci su da većijeh nema
I lažovi da nemaju premca!
____________________________
Gadan svijet na nas zinuo,
Misle da je sve naše njihovo:
Sveti Tripun i sveto Cetinje,
Lovćen gora i sva ravna Zeta.
Skupiše se na svetog Trojicu,
O zlu misle i dogovor čine,
Ne daju nam oka otvoriti,
No sve laju nikad ne prestaju!
____________________________
Bože dragi jesu li pri sebi
Ka’ bezglave muve tumaraju
S ocilima mrtve Vizantije.
Odrekli se sebe i ognjišta,
Odrekli se i oca i majke,
Odrekli se slave prađedovske,
Odrekli se mora i Primorja,
Sedam brda i sve Gore Crne!
____________________________
Sve to ima svoje začatije,
Poneko se rodi naopako,
Ali ni to razlog neće biti
Da od čojka nečo’ek nastane,
Tu su neke okolnosti druge
I udari sa svakoje bande,
Jadno biće homo sapiensa
Svačemu je ono naklonjeno!
Nekima su satanske besjede
Blokirale moždane vijuge.
Dva svijeta što se ne podnose,
Nesreća je to naša velika
Sa kojom se nositi moramo!
_____________________________
Sve podjele što ih sad imamo,
Crna Gora prebroditi mora.
______________________________
Viđeste li ove pośerbine,
Niko ne zna koliko ih ima,
Sve izdajnik da gorega nema,
Sve maniti jedan od drugoga;
Svijet im je od šarene laži
U njem' žive il' se tako rode.
Kad pomene neko Crnogorce
Kosa im se na vrh glave diže.
_______________________________
Do jučer su šetkali opanke,
Luč držali, očima gledali,
Robovali kao niko prije,
A sad glume nekakve delije!
Koliko su prosuli mastila
Da bi Crna Gora njina bila!
Pa koliko knjiga i pjesama
Gđe je laža posijana sama?
Dana nema kad neko ne plače
Za vijencem našim i za mačem.
Ali sve im lagano izmače,
Bog je dao svakom svoje parče!
Vrijeme je da se osvrnete
I ponjavom svojom ogrnete!
______________________________
Nema više paše skadarskoga
Da pomuti Crnogorce naše,
Ali ima gorijeh protuva
Od kojih se zemlja teško čuva,
Što su braća bili i susjedi
O kojima pričat’ ne vrijedi!
___________________________
Gadna ala na nas je zinula
I ne da nam oka otvoriti.
___________________________
Čudne stoke da ih bog ubije
Kao vrane čvagaju okolo,
A zakrešti iz hiljade grla,
na sramotu sebe i svijeta.
____________________________
Strašan demon ne ima milosti,
Na naše se gore namjerio,
Oštru kamu stiska u zubima,
Hoće svoje da proširi carstvo,
Al’ će opet polomit rogove,
Ka' svi drugi na Goricu Crnu!
____________________________
Kakva braća da ih bog ubije
Kad nam oka otvorit ne daju,
Mržnju siju na svakoju bandu;
U jame bi i nas pobacali
Da nam nema strva ni mramora.
Može l' čovjek tako nisko pasti?
Bože dragi što su zaumili?
_____________________________
Zaokretu nadaju se nekom
U velike sile i čudesa,
Dar dobiti koji niko nije,
Crnu Goru i njene svetinje!
_____________________________
Svijet ubog to bijaše kneže
I bijeda da je veće nema!
Starca nekog svi u stopu prate
Kao bravi svi za njime lete!
_____________________________
Na stanak nas evo prizivaju,
Da ugovor s njima potpišemo,
Da što prije stvari riješimo,
Crkva naša da se njima preda
I grobnice naše prađedovske,
Čečerko je tako naumio,
Jad ga naša ka što će ga naći,
Stalno nešto sa rukama vitla!
_____________________________
HOR
Od četnika i bjelaša,
Mi branimo brda naša.
Iznad svoga plavog mora,
Uzdiže se Crna Gora.
Ne mogu joj ništa zlice
Nit’ proklete izdajice!
Kommentar schreiben